Nazovite nas: +385 (0)60 338 338

Šantićeve najlepše pesme

I danas ćemo u “Starogradskoj riznici” govoriti o pesniku čiji su stihovi bili motiv i inspiracija za kompozitore koji su na njihove stihove komponovali pesme.
Govorićemo o velikim srpskom pesniku ALEKSI ŠANTIĆU koji je pisao i slagao predivne stihove ne znajući da će upravo ti stihovi postati inspiracija kompozitorima za komponovanje muzike i koje će na taj način trajati skoro dva veka . Tako su nastale brojne pesme s muzikom, pesme koje su nastale davno, a i  danas možemo uživati slušajući ih. Lepi stihovi, lepa muzika i ostaju pesme za nezaborav……..

Aleksa Šantić je jedan od najpoznatijih pjesnika novije srpske lirike. Rođen je 1868. godine u Mostaru , gradu u srcu Hercegovine, gde je proveo veći dio svog života. Stvarao je na razmeđu dva veka i više nego drugi pesnici svog naraštaja povezivao je idejne i pesničke patnje XIX i XX vijeka. U njegovom pesničkom stasavanju najviše udela su imali srpski pesnici Vojislav Ilić i Jovan Jovanović-Zmaj a od stranih najvažniji uticaj je imao Hajnrih Hajne kojeg je i prevodio. Svoju najveću pesničku zrelost Šantić dostiže između 1905. i 1910. godine kada su i nastale njegove najljepše pesme. Šantićeva poezija je puna snažnih emocija , ljubavne tuge a i bola i prkosa za socijalno i nacionalno obespravljen narod kome je i sam pripadao. Njegova muza je na razmeđu ljubavi i rodoljublja, idealne drage i napaćenog naroda.
Rodoljubiva poezija je poezija rodne grude i domaćeg ognjišta (“Moja otadžbina”). U nekim od svojih najpotresnijih pesama Šantić pjeva o patnji onih koji zauvjek napuštaju domovinu i odlaze u tuđi svet ( “Ostajte ovdje” , “Hljeb” ). Šantić naglašava patnju i mučeništvo kao najvažnije momente u istorijskoj sudbini srpskog naroda (“Mi znamo sudbu” ).

Ljubavna poezija mostarskog pesnika razvila se pod jakim uticajem muslimanske ljubavne pesme, sevdalinke. Ambijent njegovih ljubavnih pesama je ambijent bašta, behara, hamama, šedrvana,… Devojke koje su u njima pojavljuju se okićene đerdanima, bajne su i izazovne, ali ipak skrivene lepote. Takva je pesma “Emina”, a duh te pesme je toliko pogođen da je pesma ušla u narod i peva se kao sevdalinka, a samo retki znaju da  je Šantić napisao. U ljubavnim pesmama najčešći motiv je čežnja. Pesnik sve svoje drage posmatra iz prikrajka pa čežnja najčešće prerasta u tugu zbog neostvarene ljubavi i promašenosti muškog života.
Šantić je bio je jedan od osnivača kulturnog lista “Zora” kao i predsednik Srpskog Pevačkog Društva “Gusle”. Tu je upoznao i družio se sa poznatim pesnicima tog doba: Svetozarom Ćorovićem, Jovanom Dučićem i mnogim drugima…

RAPSODIJA d.o.o. - RADIO BOROVO
Glavna 5A, 32227 BOROVO,
tel/fax: +385 60 338 338.
tel: +385 32 439 004,
marketing@radio-borovo.hr

top-logo-radio-borovo-respo

Pregled stranice

Trenutno na stranici: 1
Današnje posete: 300
Ukupan broj poseta: 885265