Dimitrije Obradović, kasnije Dositej, je srpski filozof, prosvetitelj, reformator i najveći srpski književnik XVIII veka. Rođen je 1739. ili 1742. godine u Čakovu, rumunskom delu Banata tadašnje Austrije, a preminuo je 28. marta 1811. godine u Beogradu. Dimitrijevi roditelji su bili zanatlije i veoma rano je ostao bez njih. Školovali su ga rođaci, a on je bio vredan i uspešan đak. Redovno je čitao crkvenu literaturu i želeo je da se posveti asketskom životu. To se nije dopalo njegovoj rodbini pa su ga dali da izuči zanat jorgandžije u Temišvaru. 1758. godine Dimitrije je pobegao u fruškogorski manastir Hopovo, zamonašio se i dobio ime Dositej. Iguman manastira ga je srdačno primio, a Dositej je maštao o pustinjačkom životu. Međutim, ubrzo je video da manastirski život nije tako jednostavan kao što je on zamišljao. Počeo je da čita literaturu istorijskog i teološkog karaktera i shvatio je da izvan manastira postoji mudrost za kojom je čeznuo.

U njemu se javila želja da što više vidi i nauči. U Sremskim Karlovcima je kao sveštenik i nakon tri godine provedene u manastiru, zauvek ga je napustio. 1761. godine je započeo putovanja koja će trajati četrdeset godina. Prvo je otišao u Dalmaciju gde je kao učitelj i učio italijanski jezik. Sastavio je „Bukvicu“, tj. odabrane besede Svetog Jovana Zlatoustog. 1770. godine je postao propovednik u Skradinu, sastavio je poučni zbornik „Venac od Alfavita“, završio je „Ižicu“ i preveo je „Hristoitiju“, novogrčko delo iz XVIII veka.

Studije fizike je slušao u nemačkom gradu Lajpcigu kod čuvenih profesora. Tu je okupio prijatelje i počeo je da piše i štampa knjige na narodnom srpskom jeziku. Prihvatio je parolu: „Prosvetom ka slobodi“ i počeo je da primenjuje stečeno znanje u prosvećivanju naroda. Posetio je Pariz, London, Bratislavu, i mnoge druge evropske gradove. Da bi obezbedio finansijska sredstva za putovanja, je teške fizičke poslove, bio je učitelj, lektor, korektor, besednik, itd. Znao je mnoge jezike: novogrčki, grčki, latinski, nemački, ruski, engleski, francuski, italijanski, rumunski i albanski. 1783. godine je završio autobiografsko delo pod nazivom „Život i priključenija“.

Kada je 1804. godine počeo Prvi srpski ustanak, Dositej se nalazio u Trstu. Skupljao je novac i vršio je poverljive misije između ustanika i Rusije. Vratio se u Srbiju i postao je ministar prosvete, Karađorđev savetnik i sekretar. Napisao je „Pesnu na insurekciju Serbijanov“, u narodu poznatu kao „Vostani Serbie“. To je bila himna buđenju Srbije iz vekovnog ropstva. 1808. godine je osnovao Visoku školu u Beogradu, budući univerzitet, a dve godine kasnije Bogosloviju.

Dositejeve knjige se sastoje iz mudrih misli koje je prevodio sa stranih jezika. Pisao je na srpskom jeziku tako da bude svima razumljivo. Zbog toga se smatra da je on zasnovao novu srpsku književnost. Propovedao je versku trpeljivost i ravnopravnost, a narod je upućivao da iz drugih kultura prihvate bolje i naprednije stvari. Dositej je stvorio nacionalnu književnost namenjenu najširim slojevima srpskog naroda. Uneo je napredne ideje sa Zapada, skupljao je lepe misli iz svih vremena, od Platona i Aristotela do Molijera i Voltera. Bio je pristalica racionalističke filozofije, verovao je u svemoć razuma i nauke za koju je smatrao da mora svakome biti dostupna. Srbiji je približio Evropu i svet i omogućio je prodor novih kulturnih tekovina. Smatrao je da ženska deca moraju da uče isto što i muška kako bi bile bolje ćerke, supruge i majke. Protivio se verskom fanatizmu i isključivosti, tj. svemu što je bilo u suprotnosti sa jevanđeljem i hriščanstvom.
Kuća u kojoj je Dositej rođen je preuređena i još uvek postoji. 17. septembra 2004. godine u Vršcu je osnovana „Zadužbina Dositeja Obradovića“. Njena svrha je da pomaže mladim, darovitim piscima, umetnicima, studentima srbistike, itd. Veliki broj kulturnih ustanova nose Dositejevo ime, kao i sledeće nagrade: – „Dositejeva nagrada“; – „Dositejevo pero“ koje se dodeljuje za najbolju dečju knjigu godine; – „Dositejev štap“ koji se dodeljuje za postignuća u nauci, kulturi i prosveti; – „Dositeja“, nagrada za uspešne učenike i studente. 1990. godine je snimljena serija zasnovana na Dositejevoj biografiji, „Jastuk groba mog“, a glavnu ulogu je tumačio Rade Marković.

Citati —-Pošto je bio jedan od najučenijih i najprosvećenijih ljudi svog vremena, zabeležio je brojne mudre misli.

Neke od njih su: – „Nikad nikoga ne valja vređati. A najmanje one koji su nam dobro učinili i ljubav pokazali.“
– „Od zlog i pakosnog, a pogotovo kad je od nas jači, najbolje je daleko stajati.“ – „Ne pravimo se pametniji od sviju, to je znak varvarstva.“ –
„Mudar čovek se stidi mešati u ono u čemu nije vešt, a ludom se čini da je sramota ako svuda svoj nos ne uvuče.“
– „Mi smo ljudi slični pticama koje se uvek u istim mrežama hvataju, i opet neće da slušaju.“
– „Knjige, braćo moja, knjige, a ne zvona i praporce.“
– „Nema sramotnijeg zanata od dangube, besposlice i lenjosti.“
– „Pri piću ko najmanje zna, najviše govori.“
– „Nema gorih ljudi od onih koji se protive prosvećenju i obrazovanju naroda. Takvi, da mogu, i Sunce bi ugasili.“– „Navikavajmo mladež na dobro, od toga sve zavisi.“………” Samo je dobar čovek srećan ” !…………………………..

Slušajte i uživajte !