Vukovarska podružnica Udruženja srpskih porodica ubijenih, poginulih, nestalih i nasilno odvedenih i invalidnih osoba “Protiv zaborava” obeležila je u Vukovaru Dan Udruženja i Dan sećanja na svoje najmilije, koji su stradali u ratu 90-ih godina. Nakon službe i pomena u crkvi Svetog oca Nikolaja u Vukovaru, venci su položeni u Dunav kod Veslačkog kluba i na breze u parku kod Dečjeg vrtića u Borovu naselju.

“Reč je o ljudima srpske nacionalnosti koji su stradali pre početka ratnih dejstava u Vukovaru, kao i onima koji su za vreme rata kao civili ostali u ovom gradu, u skloništima, iz kojih su izvođeni i ubijani. Još niko nije odgovarao za te zločine, čak nijedan ozbiljan sudski proces nije pokrenut”, kaže Slobodan Jakovljević, predsednik vukovarske podružnice Udruženja “Protiv zaborava” koje broji 60-tak članova. Član Udruženja je i 54-godišnji Željko, koji danas živi u Subotici.

“Moj otac je ubijen ovde 1991.godine. Izveden je iz atomskog skloništa i likvidiran ovde kod vrtića zajedno s grupom od 13 ljudi. Sve znam, nažalost, to mi je veliki teret što sve znam i o izvršiocima i o žrtvama, ali nemam ni materijalnu ni moralnu satisfakciju ni dan danas, ali se borim da to dobijem. Mislim da oni koji vode ovu državu namerno opstruišu proces, ali ne vidim razloga zbog kojeg to čine jer ljudi koji su činili zločine samo su teret ovoj lepoj državi”, kaže Zorić. Za razliku od Željka, koji je posmrtne ostatke svog oca pronašao i sahranio 1991. godine, 88-godišnji Miloš Grujić još ne zna gde je pokopana njegova supruga Darinka.

“To se dogodilo 1.novembra1991. Ona je ostala u Borovu jer je bila je rukovodilac Crvenog krsta i rekla mi je da neće napusti stare ljude kojima treba pomoć. Posle mise koja je održana u Borovo komercu, izveli su , odveli na Trpinjsku cestu, stavili u kola i od tada joj se gubi svaki trag.

Sve sam obišao, znam čak imena i prezimena svih s kojima je kontaktirala i ko ju je izveo i odvezao u autu. To sam rekao i na jednom od sastanaka nestalih, obećali su mi da će oni to ispititati ali do danas ništa”, kaže priča Miloš Grujić i dodaje kako ga iznenađuje što niko od njegovih prijatelja i poznanika nije hteo da mu kaže gde je sahranjena njegova supruga.

Pored porodica ubijenih i nasilno odvedenih srpskih civila, vence u Dunav kod Veslačkog kluba u Vukovaru i na breze u parku kod Dečjeg vrtića u Borovu naselju, položile su i delegacije Generalnog konzulata Srbije u Vukovaru, Veća srpske nacionalne manjine Grada Vukovara, vukovarskog Udruženja antifašističkih boraca i antifašista, Samostalne demokratske srpske stranke i Demokratskog saveza Srba.